Недеља, последњи дан првомајских празника, у коме се слило сигурно пет литара кише по метру квадратном. Дан створен за биоскоп. Гледали смо филмове. Жанр: дечји/омладински.
На екрану су били снимци директног преноса из других градова. Ученици су видели шта њихови вршњаци у другим градовима раде, па су чак слали поруке: написан текст на телефону или на папиру би приближили камери, а ови би исто тако одговорили. Техника у функцији комуникације.
Дискусију после сваког филма као модератор водио је Стефан Арсенијевић, млади редитељ. Свидело ми се како је то радио. Дискретно, пуштао је да деца сама кажу шта им се свиђа и зашто. Мало их је наводио на анализу филма: какве су сцене, како тече филм, каква је музика, глума, док је нама наставницама књижевности било уочљивије и важније да схвате узрочно-последични след догађаја, да схвате позадину поступака ликова.
У доњој табели сам направила мали преглед мотива, мада би могло још тога да се упореди: село/град, родитељи, наставници, породица, менталитет, стандард, применљивост филма на наше поднебље и културу.
На паузи сам објаснила Стефану и другим организаторима, да су ово пробрана, посебно мотивисана деца, већ освешћена и припремљена, да је нормално што су тако активни и што примећују, али би било добро да се тај филм прикаже свим ученицима, како би живо и јасно схватили шта може да се деси ако неког малтретирају, или, ако не реагују, не кажу, не одбране свог друга. Они су свесни тога, исту молбу су добили и од других педагога и заложиће се да ови филмови дођу бар у школе које су учествовале. Одушевило ме кад су рекли да имају у плану да покрену акције снимања таквих филмова са нашом децом, у нашој земљи. Назвала бих то хуманим омладинским филмовима.
Мира је приметила колико они пазе на дечја права кад су морали да откажу, прескоче тачку финалисткиње зато што је позвао отац, јер ће бити забележено време позива, као и време наступа. Код њих постоји одговорност одраслих и професионализам. Али, деца могу себи да дозволе непослушност и провлачење између Закона и Стварности.
Ја бих приметила да су сва три филма из поднебља где стандард није проблем, нигде деци не фали ништа за правилан, креативан и свестран развој. Новац нигде није проблем, ни незапосленост, ни сиромаштво. Можда је то зато што се у дечјем свету ти проблеми одраслих не истичу много. Ипак, када бисмо радили филм на нашем поднебљу, не верујем да би могло да прође без политичких и финансијских слика. Изненадиле смо се кад је један дечак приметио на паноу са директним преносом осталих биоскопских сала у Европи, да поред Призрена пише Косово. Да ли то значи да је Косово држава за Европу, чак и у приказивању дечјих филмова. Ето, чак сам и ја, као потпуно аполитична, приметила овакву политичку игру.
Од једанаесторо пријављених, пошло је петоро петака, најупорнијих, најрадозналијих и највреднијих.
Било је пуно суза, смеха, одушевљења и коментара. Одлично замишљена манифестација. Европска филмска академија је организовала у 16 европских градова гледање филмова, а потом разговор о сваком филму и на крају гласање за најбољи филм.
Ова три филма су потпуно различита по теми, али их обједињују неки слични мотиви: усамљеност, прилагођавање, одрастање, надареност, другарство, школа.
У том кругу се издвајају и поруке филма: да свако дете има неки дар који треба да открије и развија, да је другарство и доброта прави пут у животу, да се треба борити за оно што заиста осећамо као своју звезду водиљу, да родитељи и наставници морају пажљиво да прате шта деца раде, и као најважнија, да не треба чекати ни одлагати добра дела, јер може после да буде касно.
Дискусију после сваког филма као модератор водио је Стефан Арсенијевић, млади редитељ. Свидело ми се како је то радио. Дискретно, пуштао је да деца сама кажу шта им се свиђа и зашто. Мало их је наводио на анализу филма: какве су сцене, како тече филм, каква је музика, глума, док је нама наставницама књижевности било уочљивије и важније да схвате узрочно-последични след догађаја, да схвате позадину поступака ликова.У доњој табели сам направила мали преглед мотива, мада би могло још тога да се упореди: село/град, родитељи, наставници, породица, менталитет, стандард, применљивост филма на наше поднебље и културу.
|
Филм/Мотив
|
Усамљеност
|
Таленат
|
Темперамент
|
Најбољи друг
|
Крај
|
|
Такмичење
(Дански)
|
Прилагођавање због селидбе
|
Забрањено откривање талента (певање)
|
Сангвиник, весео, отворен
|
Стиче најбољу другарицу својом добротом
|
Срећан
због удруженог другарства и храбрости
|
|
Кајање
(Холандски)
|
Неприлагођеност у три школе
|
Неоткривени таленат (свирање клавира)
|
Депресиван, повучен плашљив
|
Нема храбрости да се дружи, бира пса за најбољег
друга
|
Трагичан због удружене депресије, насиља и алкохола
|
|
Коњ звани Олуја
(Немачки)
|
Прилагођавање на имању
|
Новооткривени дар да разуме коње
|
Меланхолик, замишљен, својеглав
|
Има најбољу другарицу, стиче и нове пријатеље,
посебно се везује за коња
|
Срећан због удружене смелости, велике жеље и
неке више силе
|
Филм Кајање
Сузана је приметила да је Јокем депресиван и да зато није могао да се прилагоди ни одбрани од вршњака насилника, а Љиља је приметила да је очекивано да насилна Сане малтретира дечака који је подсећа на непокретног, саможивог и задриглог оца. Приметила су и нека даца исто то, али у простијој форми, да је и један и други дебео, па пошто није могла да се искали на оцу, то је радила на немоћном другу.На паузи сам објаснила Стефану и другим организаторима, да су ово пробрана, посебно мотивисана деца, већ освешћена и припремљена, да је нормално што су тако активни и што примећују, али би било добро да се тај филм прикаже свим ученицима, како би живо и јасно схватили шта може да се деси ако неког малтретирају, или, ако не реагују, не кажу, не одбране свог друга. Они су свесни тога, исту молбу су добили и од других педагога и заложиће се да ови филмови дођу бар у школе које су учествовале. Одушевило ме кад су рекли да имају у плану да покрену акције снимања таквих филмова са нашом децом, у нашој земљи. Назвала бих то хуманим омладинским филмовима.
Филм Такмичење
Деци је овај филм био најсличнији америчким филмовима јер се бави откривањем талената, гламурозним наступима, па тиме и најмање занимљив. Мени је био подједнако снажан зато што је у позадини аутентична прича о неискварености дечје душе, о једном граду, Копенхагену у Данској, у коме најмање Данаца има. Али, сви су уживали у духовитим сценама, ликовима и обртима. Једна девојчица је приметила да Карл није имао никакве користи од наступа своје другарица Савсан, да би било боље да је и он наступио. То ме подстакло да Стефану Арсенијевићу скренем пажњу, да их баш то пита: Зашто је он помагао другарици иако није имао користи. Одговор деце је био: другарство, а ја бих проширила објашњење, да је он био из малог места у коме су људи топли, спремни да помогну зато што некоме треба помоћ. Карл је препознао дар своје другарице и борио се да јој помогне јер је она била заробљена у традиционалне патријархалне односе и није јој пало на памет да може и слободније да се поступи. Врло занимљиво преплитање култура и обичаја.Мира је приметила колико они пазе на дечја права кад су морали да откажу, прескоче тачку финалисткиње зато што је позвао отац, јер ће бити забележено време позива, као и време наступа. Код њих постоји одговорност одраслих и професионализам. Али, деца могу себи да дозволе непослушност и провлачење између Закона и Стварности.
Филм Коњ звани Олуја
Овај филм открива више слојева. Деца су приметила да је идиличан и бајковит, да је технички одлично урађен, али да нема ширу применљивост као Кајање.Ја бих приметила да су сва три филма из поднебља где стандард није проблем, нигде деци не фали ништа за правилан, креативан и свестран развој. Новац нигде није проблем, ни незапосленост, ни сиромаштво. Можда је то зато што се у дечјем свету ти проблеми одраслих не истичу много. Ипак, када бисмо радили филм на нашем поднебљу, не верујем да би могло да прође без политичких и финансијских слика. Изненадиле смо се кад је један дечак приметио на паноу са директним преносом осталих биоскопских сала у Европи, да поред Призрена пише Косово. Да ли то значи да је Косово држава за Европу, чак и у приказивању дечјих филмова. Ето, чак сам и ја, као потпуно аполитична, приметила овакву политичку игру.
Од једанаесторо пријављених, пошло је петоро петака, најупорнијих, најрадозналијих и највреднијих.
