20.3.2014.
- Дакле, ти би да разговараш са мном - рече Бог.
- Ако имаш времена - рекох. Бог се насмеши:
- Моје време је вечност. Шта си хтео да ме питаш?
- Шта те највише изненађује код људи? Бог одговори:
- Што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би желели поново да буду деца. Што троше здравље да би зарадили новац, па потом троше новац да би вратили здравље. Што размишљају тескобно о будућности заборављајући на садашњост. На тај начин не живе ни у будућности ни у садашњости. Што живе као да никад неће умрети, а онда умиру као да никад нису живели.
Бог ме прими за руку. Остадосмо на тренутак у тишини. Тада упитах:
- Као родитељ, које би животне поуке желео да твоја деца науче?
Осмехујући се, Бог одговори:
- Да науче да никог не могу присилити да их воли. Могу само волети. Да науче да није вредније оно што поседују, него ко су у свом животу. Да није добро да се упоређују са другима. Да науче како није највише богат онај који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи. Да науче праштати...тако да сами праштају. Да спознају како постоје особе које их нежно воле, али они то не знају изрећи и показати. Да науче да се новцем може купити све, осим среће и љубави. Да науче да две особе могу посматрати исту ствар, а видети различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све о њима...а ипак их воли. Да науче како није увек довољно да им други опросте. Морају и себи опраштати.
Људи ће заборавити шта си рекао. Људи ће заборавити шта си учинио. Али никад неће заборавити какве си осећаје у њима будио!!!
- Дакле, ти би да разговараш са мном - рече Бог.
- Ако имаш времена - рекох. Бог се насмеши:
- Моје време је вечност. Шта си хтео да ме питаш?
- Шта те највише изненађује код људи? Бог одговори:
- Што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би желели поново да буду деца. Што троше здравље да би зарадили новац, па потом троше новац да би вратили здравље. Што размишљају тескобно о будућности заборављајући на садашњост. На тај начин не живе ни у будућности ни у садашњости. Што живе као да никад неће умрети, а онда умиру као да никад нису живели.
Бог ме прими за руку. Остадосмо на тренутак у тишини. Тада упитах:
- Као родитељ, које би животне поуке желео да твоја деца науче?
Осмехујући се, Бог одговори:
- Да науче да никог не могу присилити да их воли. Могу само волети. Да науче да није вредније оно што поседују, него ко су у свом животу. Да није добро да се упоређују са другима. Да науче како није највише богат онај који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи. Да науче праштати...тако да сами праштају. Да спознају како постоје особе које их нежно воле, али они то не знају изрећи и показати. Да науче да се новцем може купити све, осим среће и љубави. Да науче да две особе могу посматрати исту ствар, а видети различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све о њима...а ипак их воли. Да науче како није увек довољно да им други опросте. Морају и себи опраштати.
Људи ће заборавити шта си рекао. Људи ће заборавити шта си учинио. Али никад неће заборавити какве си осећаје у њима будио!!!
Нема коментара:
Постави коментар